Povod za temu sadržanu u naslovu ovog
teksta nije baš najsjajniji, pre svega jer je vezan za promenu jedne loše prakse
uočene na društvenim mrežama u poslednje vreme, pa se obavezujemo na samom
početku da će se posle vrlo kratkog pametovanja i pomalo nekulturnog
ispravljanja, brzo preći na neke zanimljivije priče do kojih je moguće stići. Radi
se o tome da, uglavnom kada su tema nastupi ovdašnjih političara, mnogi
upotrebljavaju reč „lucidan“ želeći da ih kvalifikuju kao lude, luckaste,
sumanute, i slično. Naravno, svako ko koristi ispravno ovu reč će možda
pomisliti da je preterano reći da ova pogrešna upotreba dobija razmere
epidemije, ali iskustvo govori da je tako, a utešne reči za one pogođene ovom
epidemijom jesu te da je uočeno da su i neke istaknute i učene osobe takođe
sklone ovoj krivoj praksi.
Ako malo nagađamo o uzroku ove pojave, korišćenje
reči lucidan u opisanom negativnom
smislu može da bude povezano sa činjenicom da po obliku, tj. korenu, malo vuče
na neko ludilo, pa je možda i razumljivo da lucidan zvuči luckasto, a svi poznajemo i stranu, uglavnom englesku, reč lunatic, kao i lunacy, za koje takođe možemo da nagađamo da doprinose ovoj pojavi.
Srpski pridev lud, ili imenice ludak ili ludilo, ne kriju neku zanimljivu priču, imaju neki pretpostavljeni
indoevropski koren, a samo poneki ne-baš-etimolozi povezuju lude i ljude, uglavnom svodeći ih na zajedničku podrazumevanu slbodu. S
druge strane, reč lunatic, kao što je
poznato, ako je definišemo etimološki, odnosi se na periodično ludilo koje je
izazvano uticajem Meseca (lat. Luna –
mesec).
Ako Mesec može da izazove privremeno ludilo,
onda ono između dva ludila jeste lucidnost, dakle sasvim suprotna stvar. Naime,
pridev lucidan znači jasan, svetao, blistav, pa ako
nekome uputimo taj epitet, to nikako ne može imati pogrdno značenje. Naprotiv,
bilo bi veoma lepo ako bi se, na primer, dosadašnje izlaganje u ovom tekstu
moglo okarakterisati kao lucidno. Tako i u medicini, psihologiji, pravu, kada
osoba koja pati od izvesnog duševnog oboljenja na trenutak povrati svest, ti
„svetli trenuci“ se nazivaju intervalima lucidnosti. Zaključak je da ako je
izlaganje nekog političara lucidno, onda govorimo o bistrini njegovog duha i
svesti, a ne o njegovoj mahnitosti.
Lucidnost je reč nastala od latinske reči lux, lucis,
koja označava svetlost, i od istog
korena imamo i reč luča, koju
uglavnom povezujemo sa Njegoševom Lučom
mikrokozma, odnosno svetlošću mikrokosmosa, pri čemu bismo taj mikrokosmos
mogli povezati sa nama samima, sa duhom čoveka. I dok Njegoš govori pre svega o
duhovnoj svetlosti, poznajemo i pojmove vezane za svetlost razuma, odnosno doba
prosvećivanja, prosvetiteljstva, kako nazivamo period kad je svetlost razuma
počela da rasteruje mrak neznanja onog popularno nazivanog „mračnog srednjeg
veka“. Zanimljivo je da su prve lampe nastale upravo u tom veku svetlosti i
razuma, što vodi do zaključka, kako to kaže Englund, da postoji veza između
materijalnog i duhovnog (pr)osvetljenja.
Dok čovek tako, kao na nekoj kjaroskuro slici, živi između lucidnih momenata i pomračenja uma i
ludila, jer ni zdrav razum nije apsolutna kategorija, vratićemo se na srpske
političare, i to na jednog koji voli da interpretira italijansku pesmu „Santa
Lucia“, jer je ona direktno vezana za ovu temu i imenom Lucia, izvedenim od
pomenute latinske reči za svetlost. Ime iz naziva pesme upućuje na Svetu
Luciju, mučenicu koju slave sve hrišćanske crkve, koja dobija značajnu ulogu i
u Danteovoj „Božanstvenoj komediji“, jer upravo ona, po nalogu same Bogorodice,
obaveštava Beatriče da je pesnik zalutao u „mračnu šumu“ i da treba da mu
pomogne. Inače, Sveta Lucija je zaštitnica čula vida, a Bogorodica Dantea
naziva njenim (Lucijinim) vernikom, što se povezuje sa izvesnom očnom bolesti
Danteovom, koju on spominje u jednom drugom delu, a koju je navodno zaradio
zbog intenzivnog čitanja (na nivou metafore možemo da se zapitamo da li je
uopšte moguće da nas čitanje dovede u bilo kakav mrak i slepilo). U svakom
slučaju, Beatriče je poslala Danteu Vergilija, te je počeo Danteov put spasenja
iz mračne šume, a bolji vodič od Vergilija za izlazak iz nje ne postoji, jer,
kao što znamo, Vergilije predstavlja svetlost ljudskog razuma.
Нема коментара:
Постави коментар