Androginija: Rađanje Andreje

Nije mnogo vremena proteklo od udarne vesti domaćih medija o tome kako je Andrej Pejić izvršio operaciju promene pola i, najzad, postao Andreja, a pošto se znanje koje posedujemo o Andrejinom životu uglavnom zasniva na novinskim napisima, potrudićemo se da se u ovoj priči što pre otisnemo iz tih voda. Andreja Pejić je, naime, u dosadašnjoj karijeri uglavnom bila opisivana kao androgini model (još češće, pogrešno, androgeni, o čemu će kasnije biti više reči), odnosno model čiji je pol/rod muški, a uloga u svetu modelinga ona koju inače obavljaju žene. Narod se vrlo često, bez obzira na to kako se neko izjašnjava o svojoj rodnoj pripadnosti, rado upušta u raspravu o tome kog je neko zapravo roda i da li ta osoba uopšte ima prava da se izdaje za to što se izdaje (setimo se samo Končite i dileme da li je žena s bradom ili muškarac u haljini). Neznanje koje najčešće predstavlja temelj ovakvih besmislenih debata verovatno se zasniva na nepoznavanju razlike između termina pol i rod, pa nije loše da se podsetimo na to da je pol biološka karakteristika individue koja se zasniva na razlikama između muškaraca i žena, dok rod najčešće predstavlja društveni konstrukt koji se, dakle, zasniva na pretpostvkama, ulogama, očekivanjima, osećanjima, itd., pa po prirodi stvari nije u pitanju trajna i nepromenljiva kategorija. Kako ne želimo na ovom mestu da ulazimo u opsežnu raspravu o rodu, istaknimo samo potrebu da se prihvati činjenica da istraga hormona, hromozoma ili inspekcija intimnih organa nisu instrumenti da se odredi kog je neko roda, te da je mnogo lakše jednostavno saslušati i prihvatiti rečenicu „ja sam tog i tog roda“, ukoliko se to, uopšte, nekoga tiče ili ako određena osoba ima potrebu da to saopšti.

Kao što smo na početku spomenuli, u medijima je često Andrej Pejić opisivan kao androgini model, a neretko i kao androgeni model, što je greška koja je dobila razmere masovne pojave. Naime, reč androginija opisuje dvopolnost, kombinaciju muških i ženskih karakteristika, i u sebi sažima grčku reč aner, andros (muškarac, muž) i reč gyne (žena), pa stoga nema mesta za varijantu adrogeni, budući da, na primer, niko ne kaže da žena ide kod genekologa, nego kod ginekologa. S druge strane, reč androgenija predstavlja nešto sasvim drugo, a u pitanju je stvaranje čoveka (isto što i androgonija) i u njoj je prvi deo reči isti, ali drugi deo reči odnosi se na reč genos ili gonos, što upućuje na rod i rađanje, a ne na ženu, gyne (ako bismo posezali za tumačenjima koja vode do praindoevropskog jezika, gyne i žena imaju isto poreklo, a zanimljivo je možda spomenuti i da se smatra da je engleska reč queen, kraljica, nastala od iste pra-osnove).  

Koncept androginije ljubitelje književnosti najčešće upućuje na ideje Virdžinije Vulf, pa se možemo prisetiti najpre njenog romana Orlando (po kome je snimljen i istoimeni film) o sudbini jedinke koja je naizmenično muško i žensko, a živi u različitim vremenskim epohama. Pored samog navedenog dela, Virdžinija Vulf ovaj pojam primenjuje na sam čin pisanja, stvaralaštva, što je najsnažnije izraženo u knjizi Sopstvena soba. Androginija u ovoj knjizi zastupljena je kao savršeno stanje pojedinca koji stvara, jer nije dovoljno da stvaralac bude samo jednog pola i da u procesu stvaranja misli na svoj pol, budući da jedan pol nije dovoljan. Naravno, ovakav stav je bio izložen različitim tumačenjima i različitim kritikama, pa su neki u njemu videli utopijsku mogućnost potpunog ostvarivanja jedinke i preispitivanje tradicionalno postavljenih rodnih uloga, dok su neki u njemu videli korak nazad u odnosu na određene feminističke stavove, ali to, opet, nije tema ovog teksta.

Kao što smo videli, analizirana složenica androginija podrazumeva spajanje muškog i ženskog identiteta, a rezultati ovog ujedinjavanja mogu se razviti na različite načine, te stoga ni u ovom slučaju ne treba stvoriti neki stereotip androgine jedinke, već svakoj ličnosti prilaziti u skladu sa njenom eventualno izraženom željom, a svakako imajući u obzir njenu individualnost. Kako bismo zaokružili priču, recimo još to da je i ime Andrej nastalo od ranije navedene reči aner, andros, koja označava muškarca, pa se u slučaju Andreje Pejić na veoma lep način poklopilo da, dodavanjem jednog jedinog slova, samo ime Andreja ukaže na lakoću promene uobičajenih rodnih pretpostavki.